DIREKTORI

sfsfds

 

Piše: Mirjana Mićić

Ovih  dana mediji naveliko i naširoko  javljaju  o novoj direktorici Aerodroma Banja Luka, Valentini Kecman koja je odbila službeni automobil jer ima svoj koji je luksuzniji od onog koji joj pripada po službenoj dužnosti, nije uzela na korištenje ni službeni telefon jer ima neku povoljnu tarifu  na svom, a lap top takođe  nije prihvatila,  jer pogađate već, ima bolji.

Nesvakidašnji slučaj, skoro nije zabilježeno nešto slično. Mlada, lijepa žena školovana u inostranstvu  na to mjesto došla je ipak po stranačkoj liniji, kao članica Ujedinjene Srpske. I prije nje na toj funkciji  su bile žene, ali se nisu dugo zadžale, ni  Jelena Lekić, kao ni ranije Natalija Trivić.

Valentina ruši stereotipe vezane za direktore na kakve smo navikli. Iako smo sigurni da i neki drugi  od njih imaju zavidne  privatne automobile i telefone, oni ništa ne odbijaju, naprotiv. Uzimaju sve što im život i “fotelja” pruža. Nova luksuzna, skupa auta, veliki i dobro opremjen kabinet, sekretaricu, reprezentaciju  i ostalo što misle da im pripada.  Naravno i odgovarajuću  platu koju često sami sebi “odrežu”.

Stoga je Kecman presedan,  čudo neviđeno na ovim našim prostorima.

Direktori kod nas ili su vječiti, godinama ne silaze sa te pozicije, ili traju kratko, čim se promjeni stranka, stranačka većina ili otkaže poslušnost.

Po prvi put  se zbog neispunjavanja planova i lošeg poslovanja smjenjuju toliki  direktori iz većine šumskih gazdinstva. Od nekoga treba krenuti, nije dovoljno da pripadaš vladajućoj partiji ili koaliciji  već i da nešto znaš da radiš, da upravljaš preduzećem, privređuješ, zarađuješ, a ne gledaš samo svoj interes.

Posebna priča su v.d. direktori kojima se taj status mjesecima pa i godinama produžava, mada zakon drugačije kaže. A ima i onih pojedinaca koji su spremni prihvatiti da rukovode  gdje god im se ponudi. Univerzalne sve(ne)znalice koje  mogu da “vode” različite ustanove, institute, firme,  samo da  imaju  fotelju i ostale privilegije.

Nekada su pravi direktori bili ljudi od znanja i autoriteta, birani konkursom, borili se za preduzeće i radnike. Ovi novi čini se samo za sebe i partiju, zato je pravo iznenađenje tačnije osvježenje na političkoj i privrednoj sceni pojava jedne takve osobe koja nije alava već pokušava da kod nas donese i uvede   zapadnjački način poslovanja i ponašanja.

Nadam se da će se na mjestu direktora Aerodoroma Valentina zadržati duže od svojih predhodnica, te  da su u njenoj stranci svjesni koliko je donijela i njenoj  popularizaciji svojim prvim odlukama  na toj dužnosti.

Šteta što rijetko čujemo da je neko od direktora, poslanika, gradonačelnika od ličnih  primanja, iz svog džepa, dao nekom  stipendiju, pomoć, odrekao se  dnevnice za kakvu  humanitarnu akciju ili na posao dolazi pješice, a ne autom do samog ulaza.

Primjera poput Valentine trebalo bi biti više i češče, onda ona ne bi bila  udarna vijest medija, već samo jedna u nizu sličnih…

4 Comments

Anonimni (nije registrovan)

3 November 2024

Pa zar se i nasi vladtodrsci ne voze svojim (firminim ) autom kada ih i za vikende vidjamo u u njima, za sportske dogadjaje ili predizborne skupove. Znate vreo asvalt pa da ne tope gume sa svojih limuzina. Brzo ce nju (crveni kombi ) poslati na biro rada.

Lazar (nije registrovan)

4 November 2024

Direktori, sve go ne najranijem seljačina, pun frustracija i kompleksa. Vidite li vi na šta oni liče, klimoglavi i šupljoglavi paćenici

Posmatrač (nije registrovan)

7 November 2024

Ko je ona i odakle je došla sa ''skupljim luksuznim automobilom'' itd.? Ko je vidio tu diplomu, možda je školovana u Italiji ili Monaku kod Miće Megatrenda? Niko pametan, obrazovan i sposoban, ne zapošljava se preko stranke, posebno na mjesto direktorke aerodroma gdje je Bog davno rekao; ''zbogom''!

Prokomentariši

Plain text

Zaštita
354162798Unesite mišem ovo: 8647